ПОРЕД ПУТА – Иво Андрић
kr 0
1 на залихама
Опис
Знакови поред пута
Свеске
Омер-паша Латас
Kућа на осами
Kњижевни драгуљи који крунишу Андрићев опус!
„Зашто балканске земље не могу да уђу у круг просвећеног света, чак ни преко својих најбољих и најдаровитијих представника? Одговор није једноставан. Али чини ми се да је један од разлога одсуство поштовања човека, његовог пуног достојанства и пуне унутарње слободе, и то безусловног и доследног поштовања.“
„Сви умру само једном, а велики људи два пута – једном кад их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина.“
„Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватања једног народа да здрав разум и прав суд у њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла у свету око себе него ни своју сопствену корист од очигледне штете.“
„Све су Дрине овог света криве и никад се оне неће моћи свеколике ни потпуно исправити, али никад не смемо престати да их исправљамо.“
„Жена се замори да буде човеку пријатељ.“
У најзначајније недовршене прозне целине из Андрићеве заоставштине спадају његови записи, запажања, романескне и приповедачке замисли, савети за писце и белешке о људима, појавама, језику и књижевности које је писао целог живота, од 20-их година XX века, и сабирао их у целину коју је симболично назвао Знакови поред пута.
Пример пишчеве радионице и својеврсну допуну Знакова поред пута представљају исписи, цитати и записи из бројних пишчевих бележница чији је избор постхумно објављен под насловом Свеске. Притом, бројни Андрићеви исписи из своје лектире на страним језицима (немачки, француски, латински, италијански и шпански) први пут су преведени у овом издању и утолико је овај велики сегмент из његове заоставштине сада први пут комплетан.
Најзад, недовршени роман Омер-паша Латас, о османском паши српског порекла који је у другој половини XИX века послат у Сарајево да угуши беговски устанак против султанових реформи у Босни, и недовршена збирка прича Kућа на осами – права су круна и сублимат Андрићевог приповедачког опуса.
Обједињени међу корицама једне књиге, ови „успутни“ рукописи неодвојив су део Андрићевог капиталног опуса и кључ за разумевање његовог књижевног поступка и дела.