РОМАНИ – Стеван Сремац

Опис

Ивкова слава • Зона Замфирова • Поп Ћира и поп Спира • Лимунација на селу • Вукадин • Kир Герас

„Оно боемско и истинско људско у Стевану Сремцу инстинктивно су га водили да у малограђанском свету воли оно што је животније (Ивкови кардаши, Мане из Зоне Замфирове и други) или се срдачно смеје људским настраностима, смешним амбицијама и поступцима (Вукадин). Сремац, у том свету и животу, воли пре свега и највише оно што побуђује на смех, спонтан, бучан, раздраган.“ Димитрије Вученов

Више од једног века романи и дуже приповетке Стевана Сремца засмејавају и разгаљују читаоце својим ликовима Ивка јорганџије и његових пајташа, Манета и Зоне Замфирове, Вукадина, кир Гераса, поп Ћире и поп Спире, Јуле и Меланије, свих оних незаборавних карактера којима је овај писац у својим делима оживео паланачки менталитет и смешне особине свог народа. Будући превасходно хумориста, Сремац се одваја од дотадашњих реалиста који су писали приповетке из сеоског живота и даје широку слику друштва, при чему је до данас остао јединствен српски писац који се успешно опробао у три различита наречја српског језика, обогатио његову лексику и дочарао како партијархалну и традиционалну тако и ону грађанску Србију свога доба.

Неколико Сремчевих приповедака, као и романе Ивкова слава и Зона Замфирова, карактерише успело коришћење дијалекатских и локалних особина нишког говора. У роману Поп Ћира и поп Спира, најпопуларнијем његовом роману о свађи и тучи двојице попова Бачвана, такође успешно искористиће провинцијализме, варваризме и коликвијални говор банатских и бачких житеља да прикаже друштвене прилике у Војводини оног времена. Најзад, Београд, шумадијску паланку и говор који је преовлађивао у грађанским срединама у Србији с краја XИX века овај класик српске књижевности овековечио је у романима и дужим приповеткама Вукадин, Kир Герас, Бури и Енглези, Чича Јордан и још некима.

И поред својих непролазних ликова, главни јунак Сремчевих дела је атмосфера смеха. Смешне ситуације, анегдоте и збивања изашли су из његових романа и заузели место у народном предању и препричавању као догађаји који су се стварно одиграли. Зато су увек били погодни за позорницу, па је још сам писац драматизовао свој роман Ивкова слава, а до данас се бројне драматизације његових дела играју у позориштима и преносе на филм и телевизију.