ЖИВОТИЊСKА ФАРМА – Џорџ Орвел

Опис

Kултна књига XX века.

„Слаби или јаки, паметни или припрости, сви смо ми браћа. Ниједна животиња никад не сме убити неку другу. Све животиње су једнаке.

А сада, другови, испричаћу вам шта сам прошле ноћи сањао. Не могу вам описати тај сан. Био је то сан о томе како ће земља изгледати пошто Човек са ње ишчезне. Али подсетио ме је на нешто што сам одавно већ заборавио.“

Повод за настанак Животињске фарме налазио се у Орвеловој анализи последица Руске револуције која је прерасла у тоталитарни режим и диктатуру створену око култа личности, као и у његовом искуству стеченом током Шпанског грађанског рата. Иако је јавност често инсистирала на моменту критике совјетске власти, Орвел је увек наглашавао да се Животињска фарма иако првенствено сатира о Руској револуцији, односи на сваку насилну револуцију коју предводе немарни људи гладни власти. „Хтео сам да наравоученије буде да револуције доносе радикално побољшање само када су масе будне и знају како да збаце своје вође чим ови обаве свој посао. Требало је да прекретница у причи буде тренутак када свиње задрже млеко и јабуке за себе“, истицао је Орвел разочаран што је читаоцима можда промакао овај кључни моменат текста.

И поред пишчеве бојазни, ова алегоријска антиутопија одмах је привукла велику пажњу. Данас се сматра једним од најбољих романа XX века, постала је неизоставна лектира сваког савременог читаоца, а 1996. године добила је награду Хуго. Данас је можда више него икад пре потребно да ово дело читамо и разумемо.

„Све животиње су једнаке,
али неке животиње су једнакије
од других.“