НАНА – Емил Зола

Ремек-дело у којем сексуалност, историја и мит живе и умиру заједно.

Један од најпопуларнијих Золиних романа Нана објављен је 1880. године као девети део саге о породици Ругон-Макар. Ова монументална фреска француског друштва осликава материјално, морално и друштвено посрнуће које налази од‌јека и у нашем времену.

Најпознатија куртизана у историји књижевности Нана је кћерка праље и радника који се због несреће на раду пропио. Упознајемо је као осамнаестогодишњу глумицу у париском варијетеу, без много талента али магнетске привлачности. Наизглед самостална и самосвесна у својој улози кокете високог друштва, Нана постаје славна, очарава мушкарце од аристократа до полусвета и глумаца, и према својим љубавницима поступа бескрупулозно. Док је они засипају поклонима и испуњавају све њене прохтеве, она постаје права „отмена дама, рентијерка глупости и прљавштине мужјака, маркиза високих тротоара“, не престајући, међутим, да жуди за обичном срећом и да према најближима гаји истинска осећања.

Золина тежња да оголи и разобличи најниже пориве високих слојева Другог царства чине Нану једним од првих модерних романа у којем се јављају савремене теме, реалистичне опсервације о друштву, дијалози и сценарији.

Објављивање Нане изазвало је велику контроверзу због чега је роман готово преко ноћи постао бестселер, а данас се сматра класиком француске књижевности.

„Нана прелази у мит, а ипак остаје стварна. Она је вавилонска творевина.“
– Гистав Флобер

„Неопходно је читати Золу не зато да бисмо у његовом делу тражили описе прошлости већ да бисмо боље из њега ишчитали своју будућност.“
– salon-litteraire.com